Page 5 - booklet7

110 H-
Javne nabavke u odnosu
na privredne subjekte
MODULH
DIO
7
ODJELJAK2
Pokretanje postupka
zbog povreda pravila
javnih nabavki
Narativni dio
n bezuslovna, i
n u slučaju mjera za sprovođenje, državama članicama ili institucijama Zajednice se
ne daje prostor za izbor.
Slučaj direktiva je problematičniji od odredaba Ugovora s obzirom na to da su one uopšteno
obavezujuće u odnosu na rezultat koji se treba postići i samo u odnosu na državu članicu
kojoj su upućene, ali ostavljaju nacionalnim organima izbor forme i metode. Ipak, ESP je
takođe potvrdio da direktive mogu imati i direktan efekat u slučaju kada ispunjavaju ista tri
uslova.
Međutim, direktni efekat direktiva je ograničen na dva načina.
n Prvo, direktive su obavezujuće samo u odnosu na rezultat koji se treba postići.
Direktive sadrže datum do kog taj rezultat treba da se postigne, ali se ne smiju
koristiti kao osnov dok države članice nisu imale dovoljno vremena da primjene
izabrane forme i metode implementacije.
Nakon isteka tog vremenskog roka i neusvajanja mjera za sprovođenje koje se zahtjevaju
direktivom od strane države članice, ona se ne može pozivati, kao u slučaju pojedinaca
koji djeluju u saglasnosti sa tom Direktivom, na sopstveno neizvršavanje obaveza iz
Direktive. Privredni subjekti takođe kao osnov mogu iskoristiti direktan efekat u slučaju
kada je, nakon datuma za sprovođenje, država članica sprovela Direktivu ali je to uradila
nepravilno. U ovim okolnostima direktan efekat Direktive će obezbjediti da odredba
Direktive poništi dejstvo nepotpune nacionalne implementacije. To znači da, ukoliko
država članica nije pravilno implementirala direktive a naručilac se pridržava nepravilne
implementacije, privredni subjekt može da pokrene postupak protiv povrede direktiva
koja nastaje kao rezultat u slučaju kada je oštećen povredom.
n Drugo ograničenje je u tome što je direktiva upućena državama članicama.
Niko osim njih nema obavezu za njeno implementiranje. Termin „država članica“
obuhvata emanaciju države i uopšteno uključuje sve one naručioce koji su
identifikovani u direktivi tako da bi privredni subjekti mogli da se pozovu na direktni
efekat direktiva u postupku protiv naručilaca definisanih u proceduralnoj direktivi.
S druge strane, ona ne može da obuhvati dio privatnih naručilaca identifikovanih u
komunalnim sektoru s obzirom na to da oni nužno ne predstavljaju „emanaciju države“.
Prema tome, u posebnim sektorima bi privredni subjekt morao biti siguran da posebni
sektori mogu da se smatraju djelom države i da tek nakon toga pokuša da pokrene
postupak protiv njih ispred nacionalnog suda u skladu sa doktrinom direktnog efekta.
Kada se radi o direktnom efektu direktiva, od ESP-a je zatraženo da razmotri pojedinačne
odredbe različitih proceduralnih direktiva. Odredbe se moraju razmatrati jedna po jedna i
pojedini članovi se moraju analizirati pojedinačno. Na primjer, ESP smatra da suštinska pravila
koja se odnose na oglašavanje, sprovođenje konkurentnog postupka i dokaze i kriterijume za
izbor i dodjelu ugovora uglavnom imaju direktan efekat.
Zbog obezbjeđivanja konzistentnosti u Zajednici, nacionalni sudovi imaju pravo, a ponekad
se od njih i zahtjeva da upućuju ESP-u pitanja u vezi valjanosti i tumačenja akata Zajednice
koji proizilaze iz konteksta postupaka koji se vode u njima. To se vrši u skladu sa postupkom
utvrđenim u članu 234. Ugovora. U suštini, član 234. daje Evropskom sudu pravde jurisdikciju
da donosi preliminarne odluke u odnosu na tumačenje Ugovora i tumačenje valjanosti akata
institucija Zajednice.
Nacionalni sud ili tribunal ima pravo, a ukoliko se radi o sudu krajnje instance, i obavezu