Direktiva Saveta 92/13/EEZ, od 25. februara 1992. godine

DIREKTIVA SAVETA 92/13 EEZ od 25. februara 1992. godine, koja usklađuje zakone, propise i administrativne odredbe koje se odnose na primenu pravila Zajednice na postupke nabavke subjekata koji posluju u sektorima vode, energije, saobraćaja i telekomunikacija

SAVET EVROPSKIH ZAJEDNICA,
imajući u vidu međunarodni ugovor kojim se osniva Evropska ekonomska zajednica, a u vezi s tim posebno član 100a,

imajući u vidu predlog Komisije (1),

u saradnji sa Evropskim parlamentom (2),

imajući u vidu mišljenje Ekonomskog i socijalnog komiteta (3),

s obzirom na to da Direktiva Saveta 90/531/EEZ od 17. septembra 1990. godine o postupcima nabavke subjekata koji posluju u sektorima vode, energije, saobraćaja i telekomunikacija (4) propisuje pravila za postupke nabavke kako bi se obezbedilo da potencijalni isporučioci i izvođači imaju podjednake mogućnosti da osiguraju dodelu ugovora, ali ne sadrži posebne odredbe koje obezbeđuju njenu efikasnu primenu;

s obzirom na to da postojeći sporazumi kako na nacionalnom nivou tako i na nivou Zajednice koji obezbeđuju njenu primenu nisu uvek prikladni;

s obzirom na to da nepostojanje efikasnih lekova ili neadekvatnost postojećih lekova može da odvrati subjekte Zajednice od podnošenja tendera; s obzirom na to da stoga države članice moraju da reše ovaj problem;

s obzirom na to da je Direktiva Saveta 89/665/EEZ od 21. decembra 1989. godine o usklađivanju zakona, propisa i administrativnih odredbi koje se odnose na primenu postupka revizije na dodele ugovora o javnim nabavkama i javnim radovima (5) ograničena na postupke dodele ugovora iz delokruga Direktive Saveta 71/305/EEZ od 26. jula 1971. godine, koja se odnosi na usklađivanje postupaka za dodelu ugovora o javnim radovima (6), poslednji put izmenjena Direktivom 90/531/EEZ, i Direktive Saveta 77/62/EEZ od 21. decembra 1976. godine koja usklađuje postupke za dodelu ugovora o javnim nabavkama (7), poslednji put izmenjena Direktivom 90/531/EEZ;

s obzirom na to da otvaranje nabavki u pomenutim sektorima u pravcu konkurencije na nivou Zajednice implicira da moraju da se usvoje odredbe kako bi s obezbedilo da su isporučiocima ili izvođačima dostupni odgovarajući postupci revizije u slučaju povrede relevantnog prava Zajednice ili nacionalnih propisa kojima se implementira ovo pravo;

s obzirom na to da je potrebno obezbediti značajno povećanje garancija u pogledu transparentnosti i nediskriminacije i s obzirom na to da moraju da postoje efikasni i brzi lekovi kako bi ono imalo vidljiv efekat;

s obzirom na to da se mora uzeti u obzir specifična priroda pojedinih pravnih sistema na taj način što se državama članicama daje mogućnost da izaberu koja će ovlašćenja da daju revizionim organima a koja će imati ista dejstva;

s obzirom na to da jedna od ovih mogućnost obuhvata ovlašćenje da se direktno interveniše u postupcima nabavki javnopravnih subjekata, kao npr. tako što se ti postupci obustavljaju, ili tako što se ponište odluke ili diskriminatorne klauzule u dokumentima i publikacijama;

s obzirom na to da druga mogućnost predviđa ovlašćenje da se izvrši delotvoran posredan pritisak na javnopravne subjekte da isprave svaku povredu ili da ih spreči u kršenju, i da spreči pojavu povreda;

s obzirom na to da moraju uvek da budu omogućeni zahtevi za naknadu štete;

s obzirom na to da kada je zahtev podnet za štetu koja predstavlja troškove pripreme ponude ili učestvovanja u postupku dodele, od lica koje podnese zahtev ne zahteva se, kako bi dobilo naknadu troškova, da dokaže da bi ugovor bio dodeljen njemu da nije bilo ovakve povrede;

s obzirom na to da javnopravni subjekti koji se ponašaju u skladu sa pravilima nabavke mogu ovo obznaniti putem odgovarajućih sredstava; s obzirom na to da ovo zahteva ispitivanje postupka nabavke i prakse koju su primenili ovi subjekti od strane nezavisnih lica;

s obzirom na to da je u ovu svrhu adekvatno da se objave obaveštenja o postojanju sistema atestiranja, koji dopušta proglašenje o ispravnoj primeni pravila nabavke, u Službenom listu Evropskih zajednica;

s obzirom na to da javnopravni subjekti treba da imaju mogućnost da pribegnu sistemu atestiranja ukoliko to žele;

s obzirom na to da države članice moraju da im ponude tu mogućnost;

s obzirom na to da one to mogu učiniti ili tako što će same utvrditi sistem ili tako što će dozvoliti javnopravnim subjektima da pribegnu sistemu atestiranja koji je ustanovila druga država članica;

s obzirom na to da oni mogu poveriti zadatak ispitivanja po sistemu atestiranja licima, profesijama ili osoblju nekih institucija;

s obzirom na to da je garantovana potrebna fleksibilnost u uvođenju ovakvog sistema utvrđivanjem osnovnih uslova za to u ovoj direktivi;
s obzirom na to da treba da se obezbede u evropskim standardima operativni detalji na koje se ova direktiva odnosi;

s obzirom na to da države članice možda treba da utvrde operativne detalje pre, ili uz, pravila koja se nalaze u evropskim standardima;

s obzirom na to da, kada preduzeća ne traže reviziju, pojedine povrede se ne mogu korigovati osim ukoliko se ne ustanovi poseban mehanizam;

s obzirom na to da, shodno tome, Komisija, kada smatra da je učinjena jasna i očigledna povreda tokom postupka dodele ugovora, treba da bude u mogućnosti da o tome obavesti nadležne organe države članice i javnopravnog subjekta u pitanju tako da se preduzmu adkevatne mere za brzo ispravljanje učinjene povrede;

s obzirom na to da je potrebno pružiti mogućnost mirenja na nivou Zajednice da bi se sporovi rešavali sporazumno;

s obzirom na to da se primena ove direktive u praksi treba ispitati istovremeno sa primenom Direktive 90/531/EEZ na osnovu obaveštenja koje obezbeđuju države članice u vezi sa funkcionisanjem nacionalnih postupaka revizije;

s obzirom na to da ova direktiva mora stupiti na snagu u isto vreme kao Direktiva 90/531/EEZ;

s obzirom na to da je prikladno da Kraljevina Španija, Republika Grčka i Republika Portugalija dobiju dodatne adekvatne periode da unesu ovu Direktivu u domaće pravo, uzimajući u obzir datume primene Direktive 90/531/EEZ u ovim zemljama

USVOJIO JE OVU DIREKTIVU:

POGLAVLJE I
Lekovi na nacionalnom nivou

Član 1
1. Države članice preduzimaju potrebne mere kako bi obezbedile da se odluke koje donesu javnopravni subjekti mogu uspešno preispitati, a posebno, što je pre moguće u skladu sa uslovima određenim u sledećim članovima, a naročito, članu 2 (8), na osnovu toga da je ovakvim odlukama povređeno pravo Zajednice u oblasti nabavki ili nacionalne propise kojima se implementira to pravo u pogledu:

a) postupaka dodele ugovora koji potpadaju u delokrug Direktive Saveta 90/531/EEZ; i
b) saglasnosti sa članom 3 (2) (a) te direktive u slučaju javnopravnih subjekata na koje se primenjuje ta odredba.

2. Države članice obezbeđuju da ne postoji diskriminacija između preduzeća koja bi mogla da podnesu zahtev za naknadu štete u kontekstu postupka za dodelu ugovora kao rezultat razlikovanja koja se prave po ovoj direktivi između nacionalnih propisa kojima se implementira pravo Zajednice i drugih nacionalnih propisa.

3. Države članice obezbeđuju da su dostupni postupci revizije, po preciznim pravilima koje mogu utvrditi države članice, makar svakoj osobi koja ima ili koja je imala interes da dobije odgovarajući ugovor i koja je bila povređena ili rizikuje da bude povređena navodnom povredom. Posebno, države članice mogu zahtevati da lice koje traži reviziju mora prethodno da obavesti javnopravni subjekt o navodnoj povredi i o svojoj nameri da traži reviziju.

Član 2

1. Države članice obezbeđuju da mere koje su preduzete u vezi sa postupcima revizije navedenim u članu 1 obuhvataju odredbe o ovlašćenjima:

ili

(a) da preduzmu, što je pre moguće u međupostupku, privremene mere u cilju ispravljanja navodnih povreda ili u cilju sprečavanja daljih povreda interesa u pitanju, uključujući mere za obustavljanje ili obezbeđivanje obustavljanja postupka za dodelu ugovora ili primenu bilo koje odluke donete od strane javnopravnog subjekta; i
(b) da ponište ili da obezbede poništenje odluka koje su nezakonito donete, uključujući uklanjanje diskriminatorskih tehničkih, ekonomskih ili finansijskih specifikacija u obaveštenju o ugovoru, periodičnom indikativnom obaveštenju, obaveštenju o postojanju sistema kvalifikacije, poziva na tender, ugovorne dokumentacije ili u bilo kom drugom dokumentu koji se odnosi na postupak dodele ugovora u pitanju; ili
(c) da preduzmu, što je pre moguće, u međupostupku ili postupku u kojem se donosi konačna odluka, mere pored onih koje su predviđene u tačkama a) i b) u cilju ispravljanja svake utvrđene povrede i sprečavanja povrede interesa u pitanju; posebno, davanje naredbe za isplatu određene sume novca, u slučajevima kada povreda nije bila ispravljena ili sprečena.
Države članice se mogu opredeliti za ovu mogućnost ili za sve javnopravne subjekte ili za kategorije subjekata definisanih na osnovu objektivnih kriterijuma, u svakom slučaju čuvajući delotvornost mera propisanih u cilju sprečavanja povreda koje su nanesene interesima u pitanju;
(d) i, u oba gorepomenuta slučaja, da utvrde naknadu štete licima koja su istu pretrpela povredom.

Kada se naknada štete zahteva po osnovu činjenice da je odluka bila doneta nezakonito, države članice mogu, kada njihov sistem unutrašnjeg prava to zahteva i obezbeđuje organe koji imaju potrebna ovlašćenja u tu svrhu, da propišu da osporena odluka mora prvo biti poništena ili proglašena nezakonitom.

2. Ovlašćenja iz stava 1 mogu se poveriti posebnim telima odgovornim za različite aspekte postupka revizije.

3. Postupci revizije ne moraju u sebi imati automatsko suspenzivno dejstvo na postupke dodele ugovora na koje se odnose.

4. Države članice mogu da obezbede da, kada razmatraju da li da narede privremenu meru, nadležni organ može uzeti u obzir moguće posledice mera na sve interese koji mogu biti povređeni, kao i na javni interes, i može odlučiti da ne naredi ovakve mere kada njihove negativne posledice mogu da pređu korist od njih. Odluka o nedonošenju privremenih mera ne utiče na neki drugi zahtev lica koje traži ove mere.

5. Suma koja treba da se plati u skladu sa stavom 1 (c) mora biti postavljena na nivou koji je dovoljno visok da odvrati javnopravni subjekat od počinjavanja ili nastavka povrede. Isplata te sume može se učiniti zavisnom od konačne odluke o tome da se povreda zaista dogodila.

6. Dejstvo vršenja ovlašćenja iz stava 1 na ugovor koji je zaključen nakon njegove dodele utvrđuje se nacionalnim pravom. Štaviše, sem u slučaju kada odluka mora da se donese pre naknade troškova, država članica mora da obezbedi da, nakon zaključenja ugovora koji sledi nakon njegove dodele, ovlašćenja organa koji je odgovoran za postupke revizije ograničeno na utvrđivanje naknade štete svakom licu koje je oštećeno povredom.

7. Kada se podnese zahtev za naknadu štete koja predstavlja troškove pripreme ponude ili učestvovanja u postupku dodele, od lica koje podnosi zahtev tražiće se samo da dokaže da je došlo do povrede prava Zajednice u oblasti nabavki ili nacionalnih propisa kojima se to pravo implementira, kao i to da bi to lice imalo realnu šansu da dobije ugovor i da je povreda negativno uticala na tu šansu.

8. Države članice obezbediće da se odluke koje donesu tela nadležna za postupak revizije delotvorno izvršavaju.

9. Budući da tela nadležna za postupak revizije nisu sudska tela, uvek se daje pismeno obrazloženje njihovih odluka. Osim toga, u takvom slučaju, mora se obezbediti garancija postupaka putem kojih sve navodno nezakonite mere koje preduzme reviziono telo ili svaki navodni nedostatak u primeni ovlašćenja koja su tom telu poverena mogu biti podvrgnuti sudskoj reviziji ili reviziji od strane drugog tela koje je sud ili tribunal u smislu člana 177 Ugovora i koje je nezavisno i od javnopravnog subjekta i od revizionog tela.

Članovi nezavisnog tela iz prvog stava postavljaju se i napuštaju dužnost pod istim uslovima kao i sudije u odnosu na organ nadležan za njihovo postavljenje, mandat i razrešenje. Bar predsednik ovog nezavisnog tela ima iste pravne i stručne kvalifikacije kao sudija. Nezavisno telo donosi odluke u postupku u kome se saslušavaju obe strane, i ove odluke su, na način na koji to odredi svaka država članica, pravno obavezujuće.

POGLAVLJE 2
Atestiranje

Član 3

Države članice daju javnopravnim subjektima mogućnost pristupa sistemu atestiranja u skladu sa članovima 4 do 7.

Član 4

Javnopravni subjekti mogu periodično ispitivati svoje postupke i praksu za dodelu ugovora koji su regulisani Direktivom 90/531/EEZ, u smislu dobijanja atesta da su, u to vreme, ti postupci i praksa u skladu sa pravom Zajednice koje se odnosi na dodelu ugovora i nacionalnim propisima kojima se to pravo implementira.

Član 5
1. Atestatori podnose pismeni izveštaj javnopravnom subjektu o rezultatima svojih ispitivanja. Oni se zadovoljavaju time da su, pre nego što se javnopravnom subjektu preda atest iz člana 4, sve nepravilnosti pronađene u postupku i praksi dodele ugovora javnopravnog subjekta ispravljene i da su preduzete mere kako bi se osiguralo da se te nepravilnosti neće ponoviti.

2. Javnopravni subjekti koji su pribavili taj atest mogu u obaveštenje koji se objavljuje u Službenom listu Evropskih Zajednica shodno članovima 16 do 18 Direktive 90/531/EEZ uneti sledeću izjavu: “Javnopravni subjekt je pribavio atest u skladu sa Direktivom Saveta 92/13/EEZ da su, u vreme ……………………, njegovi postupci i praksa dodele ugovora bili u skladu sa komunitarnim pravom i nacionalnim propisima kojima se implementira to pravo”.

Član 6

1. Atestatori su nezavisni od javnopravnih subjekata i moraju biti u potpunosti objektivni u izvršavanju svojih dužnosti. Oni pružaju odgovarajuće garantije relevantnih stručnih kvalifikacija i iskustva.

2. Države članice mogu odrediti bilo koja lica, profesije ili institucije za čije se zaposlene, kada su pozvani da delaju kao atestatori, smatra da ispunjavaju uslove iz stava 1. U te svrhe, države članice mogu zahtevati stručne kvalifikacije, najmanje na nivou diplome višeg obrazovanja u smislu Direktive 89/48/EEZ(8), koje smatraju relevantnim, ili obezbediti da određeni ispiti stručne kompetentnosti koje država organizuje ili priznaje pružaju takve garantije.

Član 7.

Odredbe članova 4, 5 i 6 smatraju se ključnim uslovima za razvoj evropskih standarda o atestiranju.

POGLAVLJE 3
Korektivni mehanizam

Član 8

1. Komisija može pokrenuti postupke propisane ovim članom kada, pre zaključenja ugovora, smatra da je učinjena jasna i očigledna povreda odredaba Zajednice u oblasti nabavki tokom postupka dodele ugovora obuhvaćenog Direktivom 90/531/EEZ ili u vezi sa članom 3 (2) (a) te direktive u slučaju javnopravnih subjekata na koje se primenjuje ta odredba.
2. Komisija će obavestiti države članice i javnopravni subjekt u pitanju o razlozima koji su je doveli do zaključka da je učinjena jasna i očigledna povreda i zatražiće da se ona ispravi odgovarajućim merama.

3. U toku od 30 dana od prijema obaveštenja iz stava 2, države članice u pitanju saopštiće Komisiji:
(a) svoju potvrdu da je povreda ispravljena; ili
(b) obrazloženi podnesak o tome zašto nisu učinjene nikakve ispravke; ili
(c) obaveštenje o tome da je postupak dodele ugovora obustavljen bilo od strane javnopravnog subjekta na njegovu inicijativu, bilo na osnovu ovlašćenja navedenih u članu 2 (1) (a).

4. Obrazloženi podnesak u skladu sa stavom 3 (b) može se zasnivati, između ostalog, na činjenici da je navodna povreda već predmet sudske revizije postupka ili revizije pomenute u članu 2 (9). U tom slučaju, država članica će obavestiti Komisiju o ishodu tog postupka čim ga sazna.

5. Kada je dato obaveštenje da je postupak dodele ugovora obustavljen u skladu sa stavom 3 (c), država članica u pitanju će obavestiti Komisiju kada se prekine obustava ili kada počne drugi postupak dodele ugovora koji se delimično ili u celini odnosi na isti predmet. Ovo novo obaveštenje potvrđuje da je navodna povreda ispravljena ili sadrži obrazloženi podnesak o tome zašto nisu izvršene nikakve ispravke.

POGLAVLJE 4
Mirenje

Član 9

1. Svako lice koje ima ili je imalo interes u pribavljanju određenog ugovora obuhvaćenog Direktivom 90/531/EEZ i koje, u odnosu na postupak dodele ugovora, smatra da mu je pričinjena šteta ili mu preti opasnost od štete zbog navodne povrede prava Zajednice u oblasti nabavki ili nacionalnih propisa kojima se implementira to pravo, može zahtevati primenu postupka mirenja propisanog članovima 10 i 11.
2. Zahtev iz stava 1 upućuje se pismeno Komisiji ili nacionalnim organima nabrojanim u Aneksu. Ovi organi dostavljaju zahteve Komisiji što je pre moguće.

Član 10

1. Kada Komisija smatra, na osnovu zahteva iz člana 9, da se spor odnosi na ispravnu primenu prava Zajednice, zatražiće od javnopravnog subjekta da izjavi da li je voljan da učestvuje u postupku mirenja. Ako javnopravni subjekt odbije da učestvuje, Komisija obaveštava lice koje je podnelo zahtev da se postupak ne može pokrenuti. Ako se javnopravni subjekt složi, primenjuju se stavovi 2 do 7.

2. Komisija će predložiti, što je pre moguće, pomiritelja sa spiska nezavisnih lica akreditovanih u tu svrhu. Ovaj spisak sastavlja Komisija, nakon konsultacija sa Savetodavnim odborom za javne ugovore ili, u slučaju javnopravnih subjekata čije su aktivnosti određenu u članu 2 (2) (d) Direktive 90/531/EEZ, nakon konsultacija sa Savetodavnim odborom o telekomunikacionim nabavkama.
Svaka stranka u postupku mirenja izjaviće da li prihvata pomiritelja, i odrediće dodatnog pomiritelja. Pomiritelji mogu pozvati još najviše dve osobe kao eksperte da ih savetuju u radu. Stranke u postupku mirenja i Komisija mogu odbaciti eksperte koje pomiritelji pozovu.

3. Pomiritelji daju licu koje je tražilo primenu postupka mirenja, javnopravnom subjektu i svakom drugom kandidatu ili učesniku u datom postupku dodele ugovora priliku da predstavi pitanje bilo usmeno bilo pismeno.

4. Pomiritelji se trude da što je pre moguće postignu sporazum između stranaka, koji je u saglasnosti sa pravom Zajednice.

5. Pomiritelji podnose izveštaj Komisiji o svom nalazu i o postignutim rezultatima.

6. Lice koje traži primenu postupka mirenja i javnopravni subjekt imaju pravo da prekine postupak u svakom trenutku.

7. Osim ako stranke ne odluče drugačije, lice koje traži primenu postupka mirenja i javnopravni subjekt snose sopstvene troškove. Nadalje, svako od njih snosi polovinu troškova postupka, isključujući troškove umešača.

Član 11

1. Kada, u odnosu na određeni postupak dodele ugovora, zainteresovano lice u smislu člana 9, a koje nije lice koje traži postupak mirenja, pokreće postupak sudske revizije ili drugi postupak revizije u smislu ove direktive, javnopravni subjekt obaveštava pomiritelje. Oni će obavestiti to lice da je podnet zahtev za primenu postupka mirenja i pozvaće to lice da u određenom roku naznači da je saglasno da učestvuje u tom postupku. Ako to lice odbije da učestvuje, pomiritelji mogu odlučiti, delajući ako je neophodno većinom, da prekinu postupak mirenja ako smatraju da je učešće tog lica neophodno za rešenje spora. Oni će obavestiti Odbor o svojoj odluci i obrazložiti je.
2. Radnje preduzete shodno ovom Poglavlju ne utiču na:
(a) bilo koje radnje koje mogu preduzeti Komisija ili država članica shodno članovima 169 ili 170 Ugovora ili shodno poglavlju 3 ove direktive;
(b) prava lica koja zahtevaju postupak mirenja, javnopravnog subjekta ili kog drugog lica.

POGLAVLJE 5
Završne odredbe

Član 12

1. Ne kasnije od četiri godine nakon primene ove Direktive, Komisija će, u konsultaciji sa Savetodavnim odborom za javne ugovore, revidirati način na koji su primenjivane odredbe ove Direktive i, naročito, upotrebu evropskih standarda i, ako je potrebno, podneti predloge za izmene i dopune.
2. Pre 1. marta svake godine, države članice saopštavaju Komisiji podatke o sprovođenju svojih nacionalnih postupaka revizije tokom prethodne kalendarske godine. Prirodu podataka određuje Komisija u konsultaciji sa Savetodavnim odborom za javne ugovore.

3. U slučaju pitanja koja se odnose na javnopravne subjekte čija je delatnost određena u članu 2 (2) (d) Direktive 90/531/EEZ, Komisija će se takođe konsultovati sa Savetodavnim odborom o telekomunikacionim nabavkama.

Član 13

1. Države članice preduzeće pre 1. januara 1993. neophodne mere za poštovanje ove Direktive. Kraljevstvo Španije preduzeće ove mere ne kasnije od 30. juna 1995. Republika Grčka i Republika Portugalija preduzeće ove mere ne kasnije od 30. juna 1997. godine. One će odmah o tome obavestiti Komisiju.

Kada države članice usvoje ove mere, one će sadržati upućivanje na ovu Direktivu ili će biti praćene takvim upućivanjem prilikom zvaničnog objavljivanja. Metod upućivanja određuju države članice.

2. Države članice doneće na snagu mere iz stava 1 na isti datum kao i one (propisane u Direktivi 90/531/EEZ).

3. Države članice saopštiće Komisije tekstove glavnih odredbi domaćih zakona koje usvoje u oblastima regulisanim ovom Direktivom.

Član 14

Ova direktiva upućena je državama članicama.
Sačinjeno u Briselu, 25. februara 1992.
Za Savet,
Predsednik
Vitor Martins

ANEKS

Nacionalni organi kojima se mogu uputiti zahtevi za primenu postupka mirenja iz stava 9

Belgija
Services du Premier Ministre Diensten Van de Eerste Minister Ministère des affaires économiques Ministerie van Economische Zaken

Danska
Industri- og Handelsstyrelsen (ugovori o nabavkama) Boligsministeriet (ugovori o radovima)

Nemačka
Bundesministerium fuer Wirtschaft

Grčka
Ypoyrgeio Viomichanias, Energeias kai Technologias Ypoyrgeio Emporioy Ypoyrgeio Perivallontos, Chorotaxias kai Dimosion Ergon

Španija
Ministerio de Economía y Hacienda

Francuska
Commission centrale des marchés

Irska
Department of Finance

Italija
Presidenza del Consiglio dei Ministri Politiche Comunitarie

Luksemburg
Ministère des travaux publics

Holandija
Ministerie van Economische Zaken

Portugalija
Conselho de mercados de obras publicas e particulares

Ujedinjeno Kraljevstvo
HM Treasury